|
Филолошки преглед
XXX (2003), бр. 2
САДРЖАЈ –
SOMMAIRE
СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES
Mihailo Pavlović, L’image des régimes totalitaires dans l’œuvre de
Négovan Rajić, émigré politique serbe et écrivain canadien
Jelena Novaković, L’intertextualité dans les oeuvres de Marie-Claire
Blais
Carmen Boustani, L’écriture féminine dans Picture theory de
Nicole Brossard
Katarina Melić, Le sujet féminin pluriel de La Vie En Prose
Diana Popović, Diversité dans la littérature canadienne : cas de
Michel Tremblay
Zorica Đergović-Joksimović, Cyberlanguage: Borislav Pekić’s and
William Gibson’s Linguistic Experiments
Gvozden Eror, Šta se poredi u poredbenim književnim studijama (littérature
comparée)? (II)
Bernard-Marie Garreau, La crise du symbolisme chez Alain-Fournier
Снежана Милинковић, Примери
транскодификације и интертекстуалности у
Врчевићевим збиркама народних прича
Мирослав Топић, Петар Буњак, Август
Бјеловски – пољски преводилац српске
народне поезије
ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHES
Биљана Ђорић-Француски, Рецепција дела
Чарлса Персија Сноуа код Југословена
Vladimir Kapor, »Trag interteksta« u jednoj analizi Raška
Dimitrijevića
Marko Čudić, Prilog izučavanju mađarsko-srpskih jezičkih
interferencija u severnoj Vojvodini
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS
Jacques Moeschler et Antoine Auchlin, Introduction à la linguistique
contemporaine. – Paris : Armand Colin, 2000. – 192 str. (Милош
Д. Ђурић)
Милош Јевтић, Извесности и сумње Михаила
Павловића. – Београд : Партенон, 2002. (Богдан
Терзић
Мирјана Косовић, Српско-италијански
речник. – Београд : Просвета, 2002. – стр. 900. (Anton
Maria Raffo)
Будућност славистике као теорије и праксе.
Miloš Zelenka, Literární věda a slavistika. – Praha : Nakladatelství
Akademie věd České Republiky, 2002. (Милена Трбојевић)
Избор књижевнотеоријских радова Алеша
Хамана. Aleš Haman, Východiska a výhledy. – Praha : Torst,
2002. – 470 str. (Александра Корда-Петровић)
Хироши Јамасаки-Вукелић, Јапанско-српски
и српско јапански речник. – Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. –
438 стр. (Предраг Пипер)
Izabela Lis, Śmierć w literaturze staroserbskiej (XII-XIV wiek). –
Poznań : Wydawnictwo Naukowe UAM, 2003. – 127 s. (Agnieszka Łasek)
HRONIKA – CHRONIQUE
Međunarodni skup o nastavi francuskog jezika. Tur, 4–6. septembar
2003. (Ana Vujović)
Други језик. Другост у канадској култури.
Београд, 18–20. октобра 2003. (Зорана
Крсмановић)
BIBLID: 0015-1807,30 (2003), 2 (pp. 9-16)
UDC 821.111 (71)-32:321.6(497.1)
Mihailo Pavlović
Université de Belgrade
L'IMAGE DES REGIMES TOTALITAIRES DANS L'OEUVRE DE NEGOVAN RAJIC, EMIGRE POLITIQUE SERBE ET ECRIVAIN CANADIEN
Pour donner une image à la fois hautement littéraire et essentiellement
juste des régimes totalitaires, N. Rajic combine sa propre expérience avec des
connaissances historiques et réflexions théoriques. Pour le faire, il place
son sujet principal dans un contexte plus large: les problèmes existentiels et
les rapports entre l'individu et le pouvoir en général. Il se sert volontiers
de l'allégorie où le fantastique se mêle à la réalité quotidienne. Etant
donné que le vécu constitue la base de la prose de Rajic, c'est surtout son
pays natal - la Yougoslavie et, en particulier, la Serbie - avec le régime de
J. B. Tito, qui fait l'objet de son oeuvre. Ceci explique le fait que d'autres
régimes totalitaires (soviétique, nazi etc.) sont traités uniquement en
passant et plutôt d'une façon indirecte, ce qui ne veut pas dire que l'image
offerte par l'auteur n 'ait pas une valeur générale. La satire politique et
idéologique est présente dans la peinture de toutes les composantes de la vie
sociale du pays où règne la "Grande Idée", promulguée par le
"Grand Maître".
Михаило Павловић
СЛИКА ТОТАЛИТАРНИХ РЕЖИМА У ДЕЛУ НЕГОВАНА
РАЈИЋА, СРПСКОГ ПОЛИТИЧКОГ ЕМИГРАНТА И
КАНАДСКОГ ПИСЦА
(Резиме)
Рајићево дело уопште, a поготову онај
његов део који ce односи на слику (и на
критику) тоталитарних и диктаторских
режима, одличан je пример за специфичну
рецепцију књижевног текста y зависности од
укуса, склоности, интелектуалног и
образовног нивоа читаоца, као и од његовог
животног доба и порекла, односно етничке
припадности. Чињеница да књижевно дело може
бити посматрано као отворена структура
нарочито ce потврђује код Рајића. Занимљиво
и вредно y сваком случају, његово дело ће
неминовно бити схваћено и прихваћено на
друкчији начин од нашег читаоца,
савременика догађаја о којима je реч,
друкчије од читаоца новије генерације, a
нарочито друкчије од читаоца из земље
далеко од оне о чијој ситуацији и збивањима
писац говори, мада je не именује.
Слика режима о којима je реч налази ce y
једном ширем контексту: Рајић ce бави
егзистенцијалним проблемима уопште, a
посебно односом између појединца и власти.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 17-34)
UDC 82.09:821.133.1(71) Blais, Marie-Claire
Jelena Novaković
Faculté de Philologie - Belgrade
L'INTERTEXTUALITE DANS LES OEUVRES DE MARIE-CLAIRE BLAIS
Ce travail examine les aspects intertextuels de l'oeuvre de l'écrivaine
canadienne Marie-Claire Blais qui se réfère souvent à d'autres auteurs
(Charles Baudelaire, Arthur Rimbaud, Georges Bernanos, Raymond Radiguet, Max
Jacob, Jean Genet, Fiodor Dostoïevski, Marcel Proust, Anne Hébert, Rosamond
Lehmann) pour exprimer sa vision tragique du monde et de la destinée humaine.
Јелена Новаковић
ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ У ДЕЛИМА МАРИ-КЛЕР БЛЕ
(Резиме)
Овај рад испитује интертекстуалне
аспекте стваралаштва канадске књижевнице
француског говорног подручја Мари-Клер Бле
која се у својим делима често позива на
друге писце (Бодлер, Рембо, Бернанос, Радиге,
Жакоб, Жене, Достојевски, Ан Ебер, итд.) да би
изразила своју трагичну визију света и
човекове судбине.
Њихови искази укључују се у њене на више
начина, градећи разлижита интертекстуална
поља. Интертекстуалност је каткад
експлицитна, у облику цитата укључених у
текст или стављених као његов мото. Тако су
у роману Таман је дан четири наративне
секвенце уведене цитатима (Бернаноса,
Радигеа, Жакоба и А. Ебер) у којима се
сажимају његове главне теме: људска судбина,
"несрећна" свест, бол и патња, зло,
бекство у сан, човекова слабост, отуђеност,
усамљеност, немоћ љубави.
Интертекстуалност је каткад имплицитна, у
облику алузија за чије је разумевање
потребан одређени напор од стране читаоца: Једно
раздобље у Емануеловом животу упућује на
Рембоов Боравак у паклу и схватање о
песничкој "видовитости", а Давид
Стерн на загушљиву атмосферу Бодлеровог Цвећа
зла. Понекад интертекстуалност
превазилази поље књижевности и обухвата
поље митова и бајки - Лепа звер упућује
на бајку Лепотица и звер, њен главни
јунак појављује се као суморна пројекција
митског Нарциса, а његова сестра као нека
врста канадске Пепељуге - као и поље
уметности, пре свега сликарства које Мари-Клер
Бле каткад укључује у текст да би указала на
проблем односа између живота и уметничког
стварања. Препизнајући у младом
интелектуалцу који ради у месарници анђела
са Дирерове гравире Меланхолија, главна
јунакиња романа Привиди осећа да
превазилази супротност између стварности и
идеала и своју стваралачку немоћ. Њена
несрећна свест претвара се и извор
уметничког стварања а ружни свет са којим
се суочава у плодно тле из кога ниче "цвеће"
литературе, наговештавајући, у духу
разматрања Јулије Кристеве, да се "у
земљи меланхолије" рађа лепота.
Цитирани одломак увек је извучен из свог
првобитног контекста да би био укључен у
нови контекст књижевног стваралаштва Мари-Клер
Бле у коме интертекстуалност има не само
референцијалну и стратешку, него и
трансформативну функцију, претварајући се
каткад у пародију, као у роману Једно
раздобље у Емануеловом животу где
реалистички дискурс добија раблеовске
конотације које му дају гротескни вид.
Кључне речи: интертекстуалност, цитат,
алузија, уметност, меланхолија.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 35-43)
UDC 82.09:821.111(71)-31
Carmen Boustani
Université libannaise
L’ECRITURE FEMININE DANS PICTURE THEORY DE NICOLE BROSSARD
Suite à la révolution tranquille des années soixante au Québec, Nicole
Brossard dans son roman Picture theory focalise son intérêt sur l’identité
féminine. Elle s’oppose à l’imaginaire masculin et reconstitue le sien. La
problématique de son écriture est la venue du livre ou d’un nombre infini de
livres qui montreront la langue, la mémoire et la réalité des femmes. Elle
crée un nouveau discours développant des stratégies linguistiques qui ont
fait éclater la notion de cadre romanesque dans une synergie d’écriture et
de désécriture.
Кармен Бустани
ЖЕНСКО ПИСМО У РОМАНУ PICTURE THEORY НИКОЛ
БРОСАР
(Резиме)
Роман Никол Бросар Picture theory написан је
у жељи за превазилажењем патријархалне
културе коју ова канадска књижевница
сматра декадентном. У њему се мешају
различити жанрови : аутобиографски,
позоришни, наративни, дексриптивни. Реч је о
писму које настаје. Ауторка се креће не само
на плану полне разлике, него и на плану
полне особености, приказујући реалност са
женске тачке гледишта, при чему се женско
дефинише као полифони идентитет и као
пролазак кроз више језика и више кодова. Она
изводи на сцену пет жена и приповедачицу
која показује да је романескни дискурс
место на коме се врши културна размена
између хетеросексуалности и
хомосексуалности. Његова анализа износи на
видело следеће односе: преступ/норма,
усмено/писано, пол/гест. Трагови се мешају.
Читалац за тренутак има утисак да је
залутао, затим открива траг једног дискурса
у коме се семантика повлачи у корист
семиологије. Никол Бросар ствара ново писмо
развијајући језичке стратегије које
укидају појам романескног оквира у некој
врсти синергетског деловања писања и
његове негације.
Кључне речи : женско писмо, женски
идентитет, хетеросексуалност,
хомосексуалност.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 45-53)
UDC 82.02 POSTMODERNIZAM:305
Katarina Melić
Faculté des Arts et Philologie – Kragujevac
LE SUJET FÉMININ PLURIEL DE LA VIE EN PROSE
Le postmodernisme se définit par une prise de position d'incrédulité face
aux "métarécits" qui servent à légitimer les savoirs. Ainsi,
l'écriture féminine / féministe peut être vue comme une position face aux
"métarécits" patriarcaux qui structurent la société et la culture.
Ces deux mouvements, le postmodernisme et le féminisme, forment un point de
jonction dans les formes culturelles qui posent la question de la différence
sexuelle. Dans La Vie en Prose, Yolande Villemaire introduit un sujet
féminin qui revendique la différence du féminin. Le sujet multiple tel qu'il
apparaît dans ce livre, se proclamant féminin, remet en question le concept de
l'individu autonome et revalorise la question de la différence sexuelle, en
traitant de l'identité du sujet pluriel, de sa spécificité féminine et de
l'effet produit sur l'acte de lecture.
Катарина Мелић
ВИШЕСТРУКИ ЖЕНСКИ СУБЈЕКАТ У РОМАНУ LA VIE
EN PROSE
(Резиме)
Постмодернизам, чија је једна
карактеристика оспоравање тотализујућих
великих нарација, и феминизам, представљају
тачку спајања у уметничким формама које
постављају и баве се питањем разлике у
половима. У роману La Vie en Prose (Живот у
прози), Јоланд Вилмер уводи женски
субјекат који се залаже и бори за разлику у
половима. Вишеструки субјекат у роману,
који се дефинисе као женски, доводи у питање
концепт аутономног појединца и ставља
нагласак на питање разлике у половима.
Вишеструко и раштркано "ја" у La Vie en
Prose пружа могућност анализе укрштања
постмодернизма и неких феминистичких
теорија које се баве питањем идентитета
вишеструког субјекта, његове женске
специфичности, и његовог утицаја и ефекта
на сам чин читања.
Кључне речи: постмодернизам, феминизам,
писање, женско писмо, идентитет,
различитост, ружичаста боја, читалац.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 55-60)
UDC 82.02 SIMBOLIZAM
Diana Popović
Faculté de Philosophie - Novi Sad
DIVERSITE DANS LA LITTERATURE CANADIENNE: CAS DE MICHEL TREMBLAY
A travers l’œuvre théâtrale et romanesque de Michel Tremblay, dans la
mesure du possible, puisqu’elle est immense et que ce travail n’en est qu’un
aperçu, on examine son procédé artistique, surtout ce qui le qualifie comme
particulier et osé par rapport aux théâtre et littérature canadiens à l’expression
française: son choix des sujets, des héros, du milieu, du langage. Par son
observation minutieuse et par son style expressif, Tremblay réussit à peindre
certains aspects de la société montréalaise contemporaine.
Диана Поповић
РАЗНОЛИКОСТ У КАНАДСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: СЛУЧАЈ МИШЕЛА ТРАМБЛЕА
(Резиме)
Овај рад приказује одлике књижевног и
позоришног стваралаштва Мишела Трамблеа
које га чине особеним у канадској
књижевности француског говорног израза.
Трамбле у своја дела уводи човека са
друштвене маргине и не ускраћује му ништа
од онога што га чини аутентичним: ни
карактер, ни изглед, нити нимало углађени
говор. Тиме Трамбле своје ликове смешта у
строго утврђене оквире који су одраз реалне
слике монтреалског живота. Поред
реалистичког поступка у коме детаљ игра
велику улогу, аутор прибегава и коришћењу
надреалних, фантастичних елемената.
Разноликост Трамблеовог уметничког опуса
не исцрпљује се причама, романима и
позоришним комадима. Томе треба додати
преводе и адаптације позоришних комада, као
и неколико сценарија за филм.
Кључне речи: Мишел Трамбле, позориште,
роман, сценарио, адаптација, превод, маргина
друштва, жуал, фантастика.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 61-72)
UDC 82.091
Zorica Đergović-Joksimović
Faculty of Philosophy - Novi Sad
CYBERLANGUAGE: BORISLAV PEKIĆ'S AND WILLIAM GIBSON'S LINGUISTIC EXPERIMENTS
The paper deals with language as a means of estrangement in utopian/dystopian
fiction. The history of utopian/dystopian literary production is rather long,
but it was only at the beginning of 20th century that special attention was paid
to language as one of the main means of estrangement. The comparison of Borislav
Pekić's 1999 (1984) and William Gibson's Neuromancer (1984-1988) trilogy shows
that their linguistic experiments have many things in common. Among other
things, both works confirm the idea that language is the mirror of the society.
Зорица Ђерговић-Јоксимовић
CYBERLANGUAGE: ЛИНГВИСТИЧКИ ЕКСПЕРИМЕНТИ
БОРИСЛАВА ПЕКИЋА И ВИЛИЈАМА ГИБСОНА
(Резиме)
Рад разматра језик као средство очуђавања
у утопијској/дистопијској књижевности.
Историја утопијске/дистопијске књижевне
продукције прилично је дуга, али је посебна
пажња почела да се обраћа на језик као једно
од главних средстава очуђавања тек
почетком двадесетог века. Поређење
Пекићеве 1999 (1984) и Гибсонове трилогије
Неуромансер (1984-1988) показује да њихови
језички експерименти имају много тога
заједничког. Између осталог, оба дела
потврђују да је језик огледало друштва.
Кључне речи: очуђавање, језик, Борислав
Пекић, Вилијам Гибсон, утопија, дистопија,
Орвел, Хаксли.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 73-100)
UDK 82.091
Gvozden Eror
Institut za književnost i umetnost – Beograd
ŠTA SE POREDI U POREDBENIM KNJIŽEVNIM STUDIJAMA (LITTÉRATURE COMPARÉE)?
II. Inovativno kao dezintegrativno
U radu se razmatraju shvatanja komparatističke discipline, odnosno gledišta
o njenom predmetnom području, kako se iskazuju kroz različita definisanja
njenog poredbenog aspekta, naglašenog već u samom nazivu "littérature
comparée". Dok je prvi deo rada bio posvećen zasnivanju ove akademske
discipline i širenju njenog poredbenog domena do osamdesetih godina XX veka (v.
Filološki pregled, 2003, 1), u ovom delu su predmet pažnje aktuelna
"premodeliranja" njenog poredbenog područja, što je zbližavanju s
"kultur(al)nim studijama" (cultural studies), poglavito u
Sjedinjenim Državama i Kanadi.
Gvozden Eror
QU'EST-CE QU'ON COMPARE EN LITTÉRATURE COMPARÉE?
II L'Innovation en tant que désintégration
(Résumé)
Dans les années quatre-vingt-dix du XXème siècle les Nestors da
la littérature comparée americaine ont publié les articles critiques avec des
titres très explicites par eux-même: "Once Again: Comparative Literature
at the Crossroads" (H. Remak), "From Ecstasy to Agony: the Rise and
Fall of Comparative Literature" (U. Weisstein), "The Rape of
Literature" (A. Balakian). Ils exprimaient les réactions concernant les
domaines "innovés" de la comparaison, c'est à dire le nouveau
"modèle" de la littérature comparée, soutenu énergiquement par un
certain nombre de comparatistes americains et canadiens issus pour la plupart
des nouvelles "générations" d'universitaires. C'est l'année 1993
qui a marqué un tournant dans la littérature comparée au États-Unis,
l'année de la publication du "Bernheimer report to the American
Comparative Literature Association" (publié en 1995 dans Comparative
Literature in the Age of Multiculturalism sous la direction de C.
Benheimer). Il s'agit d'une nouvelle focalisation des approches comparatifs, et
en même temps d'un élargissement in extremis du domaine de la
littérature comparée, qu'on veut connecter étroitement avec les
"Cultural Studies".
Dans ces nouvelles approches comparatives la littérature (belles-letres)
n'est plus au premier plan de l'étude, elle est placée au même
"niveau" avec les autres "pratiques discursives" et
phénomènes culturels. Le nom "comparative literature" se maintient
néanmoins comme une coquille terminologique vidée des sens originels, propre
à "recouvrir" divers domaines culturels – mais en fin de compte on
l'y voit la "literature" supplantée et substituée par la notion
même de "culture" ("comparative cultural studies"). Cette
tendance peut être le mieux perçue dans la courbe évolutive des textes de
Steven Tötösy de Zepetnek.
Une "osmose du littéraire et du culturel" (E. Kushner) n'est
certainement pas une nouveauté dans les études littéraires, européennes ou
autres, notamment dans la littérature comparée, mais là il s'agit du domaine
des influences réciproques, des interpénétrations, non d'une symbiose
épistémologique intenable: examiner les relations de la littérature et de la
société n'équivaut pas à instrumentaliser la littérature comme une sorte de
marqueurs culturels.
Ključne reči: komparatistika, književno poređenje, književna istorija
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 101-121)
UDC 82.02. SIMBOLIZAM
Bernard-Marie Garreau
Université d'Orléans
LA CRISE DU SYMBOLISME CHEZ ALAIN-FOURNIER
Le Réalisme et le Symbolisme tentent de la même façon de représenter le
connaissable ou l’inconnaissable en tant qu’un tout perçu subjectivement.
Alain-Fournier, d’abord inféodé à l’école symboliste, est confronté à
une forme inadaptée à sa vocation de romancier. Jacques Rivière, à travers
une abondante correspondance, va soutenir Fournier pour qu’il comprenne cette
crise et la résolve. La découverte de Marguerite Audoux et de Marie-Claire
favorise également l’évolution vers la simplicité. Charles Péguy, enfin,
aide son jeune confrère à « prendre terre ». Ainsi est
réconcilié le double univers de deux mouvements (réaliste et symboliste)
apparemment contraires, mais complémentaires.
Бернар-Мари Гаро
КРИЗА СИМБОЛИЗМА КОД АЛЕНА ФУРНИЈЕА
(Резиме)
И реализам и симболизам теже представљању
реалности, сазнатљиве или несазнатљиве,
онако како је она субјективно доживљена,
што признаје и сам Зола теоријски
формулишући то схватање кроз своје чувене
"екране". Ален Фурније, који се везује
за симболистичку школу, суочава се са
једном естетиком која одговара његовим
песмама у прози (Miracles), али је паралишућа
за његово романескно стварање. Пред тим
ћорсокаком, три писца га подржавају у
намери да заврши свој роман Veliki Mon: Жак
Ривијер, са којим се дописује и кроз
изражавање својих недоумица надвладава
кризу, Маргерит Оду и њен роман Мари-Клер
који се појављује као узор једноставности и
указује му како да напусти мореасовске
лавиринте, и Шарл Пеги који га враћа у
стварност. Ален Фурније превазилази форму
која не одговара његовом стваралачком
надахнућу да би измирио двоструки
референцијални свет сазнатљивог и
несазнатљивог, два супротна књижевна
покрета која у његовом случају постају
комплементарна.
Кључне речи: Ален Фурније, симболизам,
реализам, књижевна школа, роман, песма у
прози.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 123-135)
УДК 82.09:398.1(497.11)
Снежана Милинковић
Филолошки факултет – Београд
ПРИМЕРИ ТРАНСКОДИФИКАЦИЈЕ И
ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТИ У ВРЧЕВИЋЕВИМ ЗБИРКАМА
НАРОДНИХ ПРИЧА
Полазећи од већ утврђених мотивских
паралелизама између неколиких прича из
збирке В. Врчевића и италијанског “Новелина”,
као и дела Пођа Брачолинија Liber facetiarum, рад
покушава да покаже како се праћењем процеса
rescriptum-a и транскодификације у оквиру
поставки једнога жанра, новеле, може
указати на могућа додатна тумачења места и
улоге народне приче у систему краћих
наративних форми пристуних у нашој
књижевности.
Snežana Milinković
TRANSCODIFICAZIONE E RISCRITTURA NEI RACCONTI POPOLARI RACCOLTI DA VRČEVIĆ
(Riassunto)
Il presente lavoro cerca di offrire le indicazioni per una possibile lettura
del ruolo svolto dal racconto popolare nella formazione del sistema dei generi
narrativi brevi nella letteratura serba analizzando i processi di
transcodificazione e di riscrittura rinvenuti in alcuni di essi. L’analisi è
incetrata sugli esempi offerti dal Novellino, Liber facetiarum
di Poggio Bracciolini, dal Decamerone di G. Boccaccio e dalla raccolta
dei racconti popolari di V. Vrčević, sui quali si era già soffermata la
critica precedente proponendo però una soluzione del problema secondo la
prospettiva tradizionale del motivo "errante".
Кључне речи: Врчевић, новела, народна
прича, транскодификација, “ре-скриптум”
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 137-163)
УДК 81’255.2:398.8(497.11)
Мирослав Топић, Петар Буњак
Филолошки факултет – Београд
АВГУСТ БЈЕЛОВСКИ – ПОЉСКИ ПРЕВОДИЛАЦ
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОЕЗИЈЕ
Пољски песник и научни радник Август
Бјеловски (August Bielowski, 1806-1876) долази у ред
истакнутих преводилаца српске народне
поезије на пољски. Иако, квантитативно
гледано, не спада међу најплодније пољске
преводиоце српског фолклора, његов је
допринос на том пољу изузетан. Задатак је
овога рада да представи овај део
преводилачког опуса Бјеловског, при чему ће
бити речи о неким његовим метричким
решењима која досадашњи истраживачи нису
посебно вредновали.
Miroslav Topić, Petar Bunjak
AUGUST BIELOWSKI – A POLISH TRANSLATOR OF SERBIAN FOLK POETRY
(Summary)
This paper attempts to re-evaluate the contribution of a Polish-speaking poet
and historian from Lvov, Ukraine, August Bielowski (1806–1876) to the process
of literary translation of Serbian folk heritage into Polish. Starting from the
fact that Bielowski was the very first among Polish translators who used
decasyllable 4+6 as an equivalent for Serbian non-symmetric decasyllable – we
are focusing on metrical characteristics of his solutions.
Although Serbian folk non-symmetric decasyllable is not organized into rhymed
structures, Bielowski – as well as his contemporaries and some later
translators – could not renounce rhymes. Moreover, he often used complicated
rhyme patterns that turned his structures into strophic ones. As an example of
extreme solution we have presented Bielowski’s translation of Vuk Karadžić’s
"A Girl and the Sun" ("Djevojka i sunce", I, 416),
entitled "Skarga" (1833), which turned a simple and naive Serbian
lyric folk poem into – a sonnet.
After conducting a statistical analysis of the whole material (total 212
verses), we concluded that Bielowski’s primary criterion in building up
non-symmetric decasyllable of his translations was to preserve the internal
structure of the verse (4+6), i.e. the permanence of mediana
(caesura) after the 4th syllable. This is the evidence that Bielowski
treated that format primarily as a syllabic one. Some illustrative examples of
his metrical solutions are compared with ones that were applied by a 20th
century Polish translator of Serbian folk poetry Czesław
Jastrzębiec-Kozłowski.
The key to answering the question of the origin of non-symmetric decasyllable
in Bielowski’s original poetry and translations, in our opinion, could be in
his strong interest in Polish, as well as in Ukrainian folklore and thorough
knowledge of both. We mainly have in mind his permanent inspiration by folk
poems of Western Ukraine, which are quite often based on decasyllable 4+6. Some
basic elements of those poems, especially noticeable on the lexical level, can
be identified in Bielowski’s Polish translations in its original Ukrainian
form.
Кључне речи: Август Бјеловски; August Bielowski;
српска народна поезија; књижевни превод;
пољски језик; несиметрични десетерац;
украјински фолклор.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 165-173)
УДК 82.09:821.111 Snow, Charles Percy
Биљана Ђорић-Француски
Филолошки факултет - Београд
РЕЦЕПЦИЈА ДЕЛА ЧАРЛСА ПЕРСИЈА СНОУА КОД
ЈУГОСЛОВЕНА
У овом раду аутор представља преглед
рецепције дела Чарлса Персија Сноуа,
односно, јединог преведеног од његових
једанаест романа, као и одјеке његовог
стваралаштва у књижевно-историјским и
критичким написима на српскохрватском
језичком подручју.
Biljana Đorić-Francuski
RECEPTION OF CHARLES PERCY SNOW’S WORKS IN THE FORMER YUGOSLAVIA
(Summary)
This paper deals with the reception of works written by Charles Percy Snow, a
well-known twentieth century British novelist, critic and physicist. Snow is
particularly noted for his lectures and books regarding the concept of "The
Two Cultures", also reflected in his novels analysing the relationship
between science and the community and depicting intellectuals in academic and
government settings in the modern era. Although he represents one of the most
perceptive and interesting figures of the post-war literature in English and his
work has become an object of many famous studies and provoked widespread and
heated debates, the research presented in this paper shows that the critical
responses to his novels in the former Yugoslavia were few and unsatisfactory,
especially when compared with the opinion of British critics.
Кључне речи: Чарлс Перси Сноу, британски
друштвени роман, критичка рецепција,
српскохрватско језичко подручје.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 175-185)
UDK 82.09:821.111(73)Riffaterre, Michel
Vladimir Kapor
Lille – Novi Sad
»TRAG INTERTEKSTA« U JEDNOJ ANALIZI RAŠKA DIMITRIJEVIĆA
Ovaj članak predstavlja sažet prikaz intertekstualnog metoda
američkog romaniste Majkla Rifatera (Michael Riffaterre), nedovoljno poznatog i
izučavanog na našim prostorima. Umesto lucidnih Rifaterovih analiza,
poslužili smo se kao ilustracijom jednom originalnom analizom Raška
Dimitrijevića iz perioda kada koncept intertekstualnosti još nije bio uveden u
nauku o književnosti. Začuđujuća sličnost dvaju metoda predstavlja potvrdu
Rifaterovih tvrdnji da njegov intertekstualni metod počiva na opisu
čitalačkog iskustva, ali istovremeno daje svedočanstvo o tipu čitaoca koji
ovaj teorijski model podrazumeva, dotičući time osnovni problem i najčešče
upućivani prigovor sa kojim se čitava kritika reader-response orijentacije
susreće – pitanje definicije čitaoca.
Vladimir Kapor
"LA TRACE DE L’INTERTEXTE" DANS UNE ANALYSE DE RAŠKO
DIMITRIJEVIĆ
(Resumé)
La présente étude se propose de donner un aperçu global de la
méthode intertextuelle élaborée par Michael Riffaterre, peu connue sur
l'espace yougoslave et illustrée par une analyse atypique du comparatiste
yougoslave, Raško Dimitrijević, faite à l'époque où la notion
d'intertextualité n'était pas encore introduite dans les sciences
littéraires.
La coïncidence frappante de leurs deux méthodes confirme que
le modèle théorique riffaterrien n'est qu'une description de l'acte de lire
comme le prétend le théoricien americain lui-même. Cela nous donne également
un témoignage révélateur sur le type de lecteur capable de percevoir un texte
littéraire de la façon dont Riffaterre l'a décrit.
Ključne reči: intertekstualnost, Michael Riffaterre, Raško
Dimitrijević.
Top
BIBLID: 0015-1807, 30 (2003), 2 (p. 187-205)
UDK 811.163.41(497.113)-115
Marko Čudić
Filološki fakultet, Beograd
PRILOG IZUČAVANJU MAĐARSKO-SRPSKIH JEZIČKIH INTERFERENCIJA U
SEVERNOJ VOJVODINI
U članku se obrađuju uticaji koje je mađarski jezik izvršio
na srpski u području severne Vojvodine. U prvom delu se na osnovu dostupnog
jezičkog materijala u vidu dela srpskih pisaca iz 19. veka koji su živeli na
teritoriji Ugarske, rekonstruišu uticaji koje je mađarski jezik nekada vršio
na srpski. U centralnom delu rada prelazi se na prikaz današnjeg stanja u toj
oblasti, sa analizom svih jezičkih nivoa na kojima se ova interferencija
javlja. Analiza je zasnovana na materijalu koji je prikupljen terenskim
istraživanjem srpskih govora u naznačenoj geografskoj oblasti
Marko Čudić
ON SERBO-HUNGARIAN LANGUAGE INTERFERENCES IN NORTHERN VOJVODINA
(Summary)
The aim of this paper is to make an analysis of the phenomenon
of serbo-hungarian language interferences in the northern area of the Vojvodina
region. An effort was made to prove that these interferences occurred through
history and that they also occure today on most of the so called »language
levels«, from phonology up to semantics. The language production taken into
account was mostly the non-standard variety of serbian language in the region of
northern Vojvodina, spoken by bilingual or monolingual speakers.
Key words: language interferences, non-standard dialects,
donor-language, acceptor-language
|