|
пун садржај >>> full contents >>> |
1.22 Mb |
|
Филолошки преглед XXXII (2005), бр. 2
САДРЖАЈ – SOMMAIRE
СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDESGvozden Eror, Komparatistika i „teorija" — 9 Chryssoula Kambas, Walter Benjamins Die Aufgabe des Übersetzers und ihre Affinität zu Wilhelm von Humboldts Sprachtheorie — 27 Dušan Glišović, Peter Handke, Eine Poetik — 55 Srdan Bogosavljević, Balada и nemačkom ekspresionizmu — 71 Smilja Srdić, Bedeutungsermittlung von Wörtern in althochdeutschen Sprachdenkmälern — 83 Dina Mantchéva, L’insolite dans la dramaturgie de Yordan Raditchkov et de Stanislav Stratiev — 93 Ana Vujović, Izražavanje restrikcije и klasičnom francuskom jeziku — 105 ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHESBiljana Đorić-Francuski, Srpskohrvatska književna kritika o stvaralaštvu Angusa Vilsona — 121 Весна Васић-Аl Shaikhsalama, Милош Н. Ђурић као преводилац Ксенофонтових Успомена о Сократу — 143 Љубо Милинковић, Контрастирање руског и српског дискурса на часу руског језика — 153 ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUSIvan Dorovský, Slavista Josef Páta. – Brno : Společnost přátel jižních Slovanů, 2003. – 102 s. (Ivana Kočevski) — 171 Prevođenje kao sudbina. Traduzione e poesia nell ’Europa del Novecento, a cura di Anna Dolfi. – Bulzoni Editore : Roma, 2004. – 862 pp. (Dušica Todorović) — 175 Антологија кашупске поезије. Dzëczé gãsë, antologiô kaszëbsczi pòezji (do 1990 r.). Przërëchtowalë Róman Drzéżdżón, Grégòr Jarosz Schramke. – Gdiniô : Region, 2004. – 240 стр. (Душан-Владислав Пажђерски) — 177 Историја јужноафричке књижевности (на језику африканс, од настанка до XIX века): Jerzy Koch, Historia literatury południowoafrykańskiej – literatura afrikaans (XVII-XIX wiek). -Warszawa: Wydawnictwo Akademickie „Dialog", 2004. – 451 s. (Бранислава Стојановић) — 179 Željko Đurić, Dušica Todorović Lacava: Segnalibro. – Beograd : Plato, 2005.-340 str. (Ivana Mrvaljević) — 181 Јован Ђукановић, Комуникативна граматика немачког језика. -Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005. – 180 стр. (Ивана Станковић) — 183 IN MEMORIAMОдлазак великог аполинаристе. МИШЕЛ ДЕКОДЕН (1919–2004) (Михаило Павловић) — 187 МИХАИЛ ЛЕОНОВИЧ ГАСПАРОВ (13. IV 1935–7. XI 2005) (Ольга Григорьевна Ревзина) — 189
|
